Zemur objavio kandidaturu; izazvao Makrona

Pariz -- Niste se preselili, a imate utisak da više ne živite u svojoj kući. Niste napustili zemlju, ali kao da vas je ona napustila.Osećate se strancem u svojoj državi. Unutrašnji ste egzilant. To je deo poruke iz spota, do sada neviđenog pristupa na političkoj sceni u Francuskoj, kojim je u utorak, preko društvenih mreža, obnarodovao kandidaturu krajnji desničar Erik Zemur.&quot;Nije vreme za reforme, već da se spasava Francuska. Da se naša deca i unuci ne suočavaju s varvarstvom, da kćerke ne budu zabrađene, da sinovi ne budu potčinjeni, da nasledncima ostavimo Francusku kakvu smo je dobili od predaka&quot;, poručio je uz zaključak da &quot;Francuska više nije Francuska&quot;. Govor prate snimci haosa na ulicama, s napadima na policiju, ali i s redovima ispred narodnih kuhinja, fudbalerima koji kleče, bojama LGBT populacije u školskim dvorištima... Rekao je da se Francuska više ne prepoznaje. &quot;Treba da prestanemo da prepuštamo našu decu egalističkim eksperimentima, rodnim teorijama i islamo-levičarima&quot;, rekao je, istakavši da decenijama naciju lažima jednako vode i levica i desnica, uz podršku novinara, političara, profesora, sociologa, sindikalista, sveštenika. Poručio je i da migracija nije jedini uzrok, &quot;iako ih sve pogoršava&quot;, da treba da se vrate sjaj Francuske i razmeštena preduzeća, da se zaštiti tehnološki trezor, sačuvaju arhitekturalno, kulturno i prirodno nasleđe, način života, jezik. Podsetio je &quot;na Francusku iz detinjstva&quot;, na veliku naciju slavne prošlosti i tražio da se povrati suverenitet od evropskih tehonokrata koji su joj oduzeli pravo da odlučuje o svojoj sudbini &quot;u ime Evrope koja nikad neće biti nacija&quot;, da treba da ga preuzmu od &quot;manjine koja ne prestaje da tiraniše većinu&quot;. &quot;Reći će vam da ste rasisti, da vas vode žalosne strasti, a radi se o najlepšoj mogućoj strasti, za Francuskom&quot;, poručio je Zemur i rekao da neće spustiti glavu. Odabrao je u isto vreme jednostavan i alarmistički koncept. Desetominutnu poruku je, uz zvuke Betovenove simfonije, čitao u fonu slabo osvetljene biblioteke, što je objašnjeno njegovim stilom pisca i novinara. Protivnike je sve podsećalo na poziv generala De Gola na ustanak 18. juna 1940. godine. Ocenjuju da je njegov ulazak na scenu bio ofanzivan i lucidan, u pokušaju &quot;spajanja De Gola i Petena&quot;. U svakom slučaju, priznaju mu da je različit od ostalih. Rastuća snaga desničara Prema poslednjim sondažama, Zemur ima oko 15 odsto podrške, i nalazi se odmah iza Marin le Pen, dok je na prvom mestu Emanuel Makron s oko 25 odsto. Krajnji desničari su, međutim, u ukupnom zbiru ispred njega, što je značajno za drugi krug.