NATO pravi bazu na važnom mestu: Moraće da odgovore

Francuski komandant Klement Torent dobio je jasno naređenje – imao je šest meseci da izgradi bazu u Rumuniji, na istočnim granicama Severnoatlantske alijanse.Baza je trebalo da primi 1.000 vojnika.U Transilvaniju je stigao sa 200 vojnika iz Francuske, Belgije i Holandije, koji sada grozničavo rade na podizanju baze jer ona mora biti završena pre zimske hladnoće. &quot;Baza se nalazi na oko 260 kilometara od Bukurešta, u blizini grada Čincu. &quot;To je znak solidarnosti. NATO mora da brine o svojim članicama&quot;, rekao je Torent. Kako objašnjava Blumberg, zapadne sile pokušavaju da se suoče sa pretnjom iz Moskve, ali i ističu da je ovo interesantan trenutak u kome će NATO konačno morati da odgovori na večito pitanje &ndash; da li će starije i moćnije članice Alijanse, kao što su SAD, Francuska i Nemačka, biti spremne da se bore za manje bogate i nekadašnje komunističke države, ako budu napadnute. Međutim, postavljaju se i druga pitanja. Da li je NATO učinio dovoljno da spreči ruski ekspanzionizam? Naime, veruje se da je vojna alijansa godinama ignorisala jasne znake upozorenja i da nije na vreme uspostavila odgovarajuću kontrolu nad Crnim morem. Ovo more odvaja Evropu od Azije i okruženo je Rusijom, Rumunijom, Bugarskom, Turskom i Gruzijom. To je ključni trgovački put za poljoprivredne proizvode iz Ukrajine i Rusije i povezan je sa Mediteranom preko Bosfora.Rusija nije zadovoljnaPrema rečima analitičara informacione kompanije Stratfor Metjua Ora, istočnoevropske zemlje su prioritet za Moskvu i žele da u svakom trenutku imaju dovoljnu vojnu snagu da bi mogle da se brane od svake pretnje sa tog područja. Lideri istočne Evrope godinama upozoravaju na ovu pretnju, koja se najpre ostvarila 2008. godine, kada je ruski predsednik Vladimir Putin krenuo u napad na Gruziju, a zatim 2014. godine, kada su ruske trupe ušle u Ukrajinu i okupirale Krim. Sve vreme Putin jača vojne snage na Crnom moru, preraspoređuje kopnene snage i jača sisteme PVO i modernizuje mornaricu. Istovremeno se povećava i vojna aktivnost u bazama u Libiji i Siriji. &quot;Crno more je ključno za Rusiju, jer joj omogućava da utiče na Sredozemlje, ali i na Bliski istok i Afriku&quot;, objašnjava Džulija Džoja, direktorka programa za Crno more u vašingtonskom trustu mozgova Bliskoistočni institut. Blumberg podseća da su se nekoliko nedelja nakon invazije na Ukrajinu članice Alijanse dogovorile da formiraju specijalnu borbenu grupu za Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku i Slovačku, nakon što su snage u Poljskoj i na Baltiku ojačane. Rumunija je zemlja sa skoro 19 miliona stanovnika, a sa Ukrajinom deli granicu od 640 kilometara, a u zemlji je već prisutno više od 1.000 uglavnom američkih vojnika. Ali sada se stvaraju garnizoni za još oko 1.000 međunarodnih vojnika. Rusija nije zadovoljna, pretnje stižu, ali do sada ništa nisu preduzeli zbog sve većeg prisustva NATO trupa na istoku. Francuski predstavnik Alijanse u Rumuniji Flavijen Garigu Grandšamp objašnjava da bi nakon izgradnje ove baze Alijansa za samo nekoliko dana mogla da rasporedi u Rumuniju do pet hiljada vojnika."Ako se desi najgore, borićemo se"&quot;Spremamo se, želimo da budemo spremni da se borimo zajedno sa rumunskim, američkim i drugim kontigentima. Ako se desi najgore, borićemo se&quot;, rekao je on. Stotine hiljada vojnika Alijanse je trenutno u pripravnosti. Većina zvaničnika NATO ne veruje da bi se Rusija usudila da izvrši napad na neku od zemalja članica, ali preduzimaju sve mere predostrožnosti. Bivše zemlje bivšeg sovjetskog bloka pridružile su se paktu 2004. godine, tri godine ranije nego što su ušle u EU. Oni i dalje pokušavaju da nadoknade razliku sa bogatijim članovima. Rumunski premijer Nikolae Ćuka rekao je da se ne radi samo o odbrambenoj spremnosti, već i o bezbednosti snabdevanja hranom. On je pozdravio odluku Alijanse da poveća svoje prisustvo. Portal ističe i da su mnoge zemlje članice pakta godinama ignorisale obavezu da u NATO ulažu 2 odsto svog BDP-a. Međutim, Rumunija ovu obavezu ispunjava od 2015. godine, a naredne godine im je cilj povećanje investicija na dva i po odsto, ulaganjem u oklopne jedinice, borbene avione i podmornice. Dakle, vojni budžet Rumunije trebalo bi da dostigne 12 milijardi evra, od čega je najznačajnija investicija četiri milijarde evra za raketni sistem patriot, koji bi trebalo da bude u funkciji već ove godine.